Da li je savremeni užurbani život ili sve veće distanciranje od prirode dovelo do ogromne popularnosti wellness centara, koji predstavljaju tako potrebnu stanku u vremenu i dodir s iskonskim – prirodnim, tek oni su postali deo svakodnevice, što u gradovima, što u specijalizovanim odmaralištima, kao fatamorganična oaza opuštanja i prepuštanja čulima, daleko od stvarnosti. Ovde predstavljamo jednu takvu oazu, wellness centar koji potencira hedonističku filozofiju ne samo svojom namenom, već i načinom na koji je osmišljen i artikulisan u prostoru.
Wellness, kao funkcija koja se relativno skoro izdvojila kao zasebna, predstavlja veliki izazov savremenim arhitektima. Jedan od najuspelijih primera na tlu bivše Jugoslavije je wellness centar Orhidelia u termama Olimia, dizajniran od strane arhitektonskog studija Enota iz Ljubljane.
Naziv Orhidelia je, kako stoji na zvaničnom sajtu termi Olimia, asocijacija na crnu orhideju kao simbol magičnosti ljubavi i neprocenjive ženstvenosti i odražava osnovnu ideju uprave termi da promoviše inspirativni krajolik uz reku Sutlu, ali i dizajnerskog tima da objekat uklopi u prirodno okruženje. Takav koncept, sklopljen od marketinških i dizajnerskih težnji, iako nastao na racionalnim osnovama, ostvaruje se kroz imaginativnu strukturu koja niče iz zemlje i utapa se u predeo.
Welleness Orhidelia je treći po redu projekat koji je studio Enota uradio za kompleks Olimia, sa istim zadatkom stvaranja luksuznog prostora za zahtevnije korisnike i pri tom je, iako sledi posle celovito kvalitetnih projekata bazena Termalija i posebno hotela Sotelia, najuspeliji u odražavanju poetike prirode.
S obzirom na to da je funkcija wellness-a prilično razgranata i zahteva velike prostorne kapacitete, projektovanje klasičnog objekta značilo bi postavljanje velikog kubusa na zelenu površinu, što bi predstavljalo potpuno strano telo u prirodnom ambijentu. Zato je rešenje krenulo u drugom pravcu, potencirajući pejzažno uklapanje. Kako projektni tim objašnjava svoj projekat, wellness Orhidelia je pre arhitektonska intervencija u pejzažu u skladu sa elementima prirode – reljefom, vodom, vegetacijom i svetlošću, nego što je homogeno izgrađena struktura koja egzistira samostalno.
Takav pristup, zajedno sa prefinjenim osećajem za estetiku autorskog tima, rezultirao je funkcionalno zaokruženim i vizuelno inspirativnim projektom, koji je ušao u finalni izbor World Architecture Festival-a 2009. u Barseloni u kategoriji objekata za odmor.
Arhitektonski izraz je prepoznatljivo Enotin. Prelomljene fasadne ravni, kosi pravci kretanja, promenjiva visina su način prikaza prirodnosti u smislu neujednačenosti i heterogenosti. Kao što je priroda promenjiva u zavisnosti od doba dana ili vremenskih prilika, tako i Orhidelia zahvaljujući svom dizajnu deluje dinamično i transformativno. Situaciona organizacija – delimična ugrađenost u tlo sa diferencijacijom nivoa i korišćenjem krovne ravni kao pešačke zone i poluatrijumski plan koji kao da grli unutrašnji prostor formirajući ušuškani trg, potpuni su odgovor na inicijalnu ideju.
Enterijersko oblikovanje je direktno pozivanje na prirodu modernistički stilizovanim motivima drveća, cveća, sunca u vedrom i toplom koloritu, koji deluje umirujuće. Obrada fasade pretežno u staklu omogućava shvatanje prostora unutar objekta i u okvirima internog dvorišta kao jedinstvenog... jasna granica ne postoji, šta je unutra, šta je spolja je više pitanje doživljaja.
Svevremenska težnja arhitekata je da stvore prostore po meri čoveka i u skladu sa prirodom. Nekada se princip takvog stvaranja oslanjao na matematičke module – zlatni presek i Modulora, a danas proističe iz iskustvenog balansiranja urbanog (izgrađenog) i prirodnog (netaknutog), ali ne na banalan način podražavanjem, već pronalaženjem suštinskog karaktera okruženja i njegovim ugrađivanjem u ambijent u kome će se čovek osećati nesputanim
Orhidelia kao Enotino tumačenje prirode je dokaz da arhitektura ima moć da stvara predivne prostore u kojima je moguće pronaći duhovno pribežište.
tekst: Gordana Petković, dia
foto: Enota
izvor: AMBIJENTI 42
