TV zid kao deo enterijera: kako ga uklopiti bez vizuelnog nereda?

Dobra vest je da se utisak nereda retko rešava većim izdacima, već boljim rasporedom. U nastavku ćete videti kako raspored nameštaja, kablovi, zidna montaža i dekoracija zajedno oblikuju zid na kom provodite najviše večeri.

Zašto TV zid lako naruši ravnotežu prostora?

Zamislite uobičajen prizor: komoda ispod ekrana, sa strane polica sa knjigama, iznad slika koja nikako da nađe svoje mesto. Svaki od tih elemenata posebno izgleda uredno, ali zajedno se takmiče za pažnju. Kada se ekran, nameštaj i slobodne površine ne usklade, oko ne zna gde da se zaustavi, a zid deluje preopterećeno čak i kad nije mnogo popunjen.

Televizor ima i jednu osobinu koju drugi predmeti nemaju: kada je ugašen, pretvara se u veliku crnu ploču, a kada je upaljen, preuzima celu prostoriju. Zato njegov položaj nije samo praktično pitanje, već i odluka o tome šta će biti žarišna tačka sobe. Ako je zid iza njega pun detalja, ekran se s njima nadmeće i utisak postaje nemiran.

Korisno je zato da pre bilo kakvog premeštanja stanete na ulaz u sobu i pogledate zid kao celinu. Šta prvo vidite? Ako je odgovor „crni pravougaonik i gomilu stvari oko njega“, pravi posao tek počinje. Cilj nije da ekran sakrijete, već da mu odredite jasno mesto u kompoziciji, kao što biste to uradili sa velikom slikom ili ormarom.

Ovde se u priči pojavljuje i način postavljanja. Kod malih prostora, gde svaki kvadratni metar znači mnogo, zidna montaža televizora može biti jedan od načina da prostor deluje urednije, jer oslobađa površinu komode i skida s poda jedan težak, vizuelno masivan element. Ipak, to je tek jedan deo slagalice, a ne rešenje koje samo po sebi stvara red.

Raspored nameštaja određuje mesto za ekran

Pre nego što izaberete visinu i zid, krenite od sedenja. Televizor ne postoji sam za sebe, već u odnosu na sofu, fotelje i mesto sa kog ga gledate. Ako je ekran postavljen tako da se do njega mora gledati pod uglom, ceo prostor počinje da se uređuje oko tog kompromisa, a to se vidi u svakom ćošku sobe.

Praktično pravilo kaže da bi sredina ekrana trebalo da bude otprilike u visini očiju kada sedite. Kod većine sofa to je niže nego što se na prvi pogled čini, često između 100 i 110 centimetara od poda.

Mnogi televizor postave previsoko, „kao sliku“, pa nakon nekoliko nedelja gledanja osete zamor u vratu. Pored neudobnosti, previsok ekran vizuelno razbija liniju nameštaja ispod njega.

Primer koji se često viđa u manjim stanovima: sofa uz zid, naspram televizora, a između njih jedva dva metra. Tu veliki ekran postaje dominantan i „ulazi“ u sedenje. Ako takav raspored ne možete da promenite, birajte veličinu ekrana prema udaljenosti, a ne prema onome što vam deluje impresivno u radnji.

Pomaže i da razmislite o osi zida. Ako je televizor postavljen u središte, a sve ostalo simetrično oko njega, dobijate miran, klasičan utisak. Ako ga pomerite u stranu da biste ostavili mesto za policu ili biljku, potrebno je da s druge strane postoji protivteža.

Asimetrija radi samo kada je namerna, a ne kada izgleda kao da je nešto ostalo nedovršeno.

Dobro je i da ostavite vazduh oko ekrana. Zid na kom su televizor, polica, slika i ogledalo na istoj visini deluje kao izlog. Kada bar jedna strana ostane prazna, oko dobija odmor, a prostor odmah izgleda većim.

Kablovi i komoda menjaju utisak zida

Čak i najbolje osmišljen zid može da izgubi svu urednost zbog nekoliko kablova koji vise iza komode. To je jedan od onih detalja koje primetite tek kada ih vidite na tuđim fotografijama, a kod kuće ih godinama ignorišete. Vidljivi kablovi narušavaju utisak čak i kada je ostatak zida jednostavan i čist.

Zato razmislite o putanji kablova pre nego što bilo šta okačite ili pomerite. Napajanje, HDMI, antenski kabl, možda i zvučnik - sve to treba da ima plan. Najjednostavnije rešenje su plastični ili tekstilni kanali koji se mogu obojiti u boju zida, pa gotovo nestanu. Kod renoviranja, prilika je i da se kablovi uvuku u zid, ali to nije obavezno da biste dobili uredan rezultat.

Što se tiče komode, ona ne mora da ostane ispod ekrana samo zato što je tu oduvek bila. Kada se televizor montira na zid, komoda može da postane niža i duža, da služi za odlaganje daljinskih upravljača, igara ili pokrivača, ili da potpuno promeni mesto. Zidna montaža tako ostavlja više slobode pri uređenju prostora: ekran ne zauzima površinu, pa nameštaj ispod njega može biti lakši ili ga uopšte ne mora biti.

Primer iz svakodnevice: u kuhinji-dnevnoj sobi od dvadesetak kvadrata televizor na zglobnom ili nagibnom držaču, uz komodu koja je upola plića nego ranije, vraća više od pola metra korisnog prostora.

Nosači za zidnu montažu televizora u tom slučaju nisu dekorativni dodatak, već deo plana koji pokazuje kako položaj ekrana utiče na izgled zida i raspored oko njega. Ako odlučite da idete tim putem, vodite računa da zid izdrži težinu, da visina bude u skladu sa sedenjem i da kablovi imaju unapred zamišljen put, jer nosač sam po sebi ne rešava nered iza ekrana.

Za odabir nosača korisno je da se razmotre i TV nosači iz Art Support ponude, gde se mogu uporediti fiksni, nagibni i pokretni modeli, pa lakše procenite koji najbolje prati raspored vaše sobe. Pravilan izbor zavisi od veličine ekrana, vrste zida i toga koliko često menjate ugao gledanja.

Koliko dekoracije TV zid može da podnese?

Poslednji korak je onaj u kom je najlakše preterati. Nakon što su ekran i kablovi sređeni, javlja se želja da se zid „obuče“: slike, police, svetleće trake, biljke, ramovi. Svaki dodatak za sebe ima smisla, ali zid oko televizora ima ograničen kapacitet, jer ekran već donosi veliku vizuelnu težinu.

Dobro polazište je pravilo „jedan glavni akcenat“. Ako je televizor središte, dekoracija treba da ga dopuni, a ne da mu konkuriše. Nekoliko manjih slika u istoj boji okvira, jedna polica sa dve-tri stvari ili biljka u uglu biće dovoljni. Kada svaki predmet ima drugačiji ton, oblik i veličinu, oko se umara čak i pre nego što upalite ekran.

Zanimljiv obrnut pristup je da se zid oko televizora namerno ostavi gotovo prazan, a dekoracija prebaci na susedni zid ili na pod. Taj miran „okvir“ ekranu daje prostor da diše, a prostoriji smireniji utisak. Ako vam deluje previše strogo, dodajte mekoću kroz tekstil: zavesu, tepih ili jastuke u boji koja se ponavlja i na zidu.

Za male prostore pomaže i jednostavna provera: poslikajte zid telefonom i pogledajte ga kao fotografiju. Ono što na slici deluje zagušeno, uživo je vrlo verovatno isto. Ukloniti jedan predmet često je dovoljno da se celina smiri.

Kada se ekran, sedenje, kablovi i dekoracija slože u jedan jasan raspored, TV zid prestaje da bude problem i postaje samo deo prostora u kom se dobro osećate. Ostaje još samo da u sobu uđete kao gost i pogledate da li oko prvo vidi zid ili red koji ste uspostavili.