11.03.2022 Komentari: 2

Multifunkcionalni gradski trg u Nikoziji, projekat Zaha Hadid Architect

Parabolične arhitektonske forme koje prkose zakonima fizike i plene lakoćom i elegancijom, projektovani u neofuturističkom stilu - jednom rečju Zaha Hadid Architect 

Impresivni multifunkcionalni gradski trg u glavnom gradu Kipra, Nikoziji, izgrađen je prema projektu arhitektonskog studia Zaha Hadid Architect. Gradski trg je poznat pod imenom Elefteria. Prostire se na nekoliko nivoa, a izgrađen je duž srednjevekovnih venecijanskih zidina, tako da zajedno čine granicu između starog dela grada i novih modernih kvartova.

 

Kao najveći gradski trg u Nikoziji, trg Elefteria je dizajniran da omogući održavanje festivala i javnih događaja. Obnova trga je uključivala opsežna arheološka iskopavanja zajedno sa radovima na popravci i zaštiti istorijskih venecijanskih zidina.

Gradski - trg1


Osnovni koncept i dizajn

 

Osnovni koncept Zaha Hadid Architects (ZHA) je bio da trg Elefteria projektuju kao primarni prostor za okupljanje. Arhitektonski tim je uspeo da svojim dizajnom transformiše ovu nepristupačnu oblast u multifunkcionalni trg futurističkog dizajna, koji čini niz šetališta sa drvoredima i popločanim stazama, u kombinaciji sa vodenim površinama.


Zamisao arhitekata je da multifunkcionalni gradski trg bude prva faza mnogo većeg urbanističkog projekta, koji bi mogao da bude karika za ponovno "ujedinjenje" glavnog grada.

 

Trg predstavlja "zeleni pojas", koji se prostire duž oboda starog dela grada. Urbanističkim oblikovanjem je ostvarena funkcionalna veza prostora različitih namena. Posetiocima je obezbeđen nesmetan pogled na venecijanske zidine dok šetaju parkom futurističkog dizajna. Veza starog i novog je ostvarena na impresivan način.

 

Grad - noću

 

Gradski-trg-noću

Prostor je koncepiran na nekoliko nivoa zahvaljujući pešačkim mostovima od betona. Staze, stepeništa i mostovi su zakrivljenih paraboličnih formi, stvarajući dinamiku između aktivnosti koje se odvijaju iznad i ispod različitih nivoa.


Predviđen je prostor za dva kafića sa baštama i podzemnim parkingom. Stepenice i liftovi direktno povezuju trg sa autobuskim terminalom na trgu Solomos.

Valorizaciju površina čini nisko rastinje, ukrasno žbunje, trava i cveće u žardinjerama i visoko rastinje kao što su mediteranske i četinarske vrsta vrste drveća. Tu su i vodene površine sa fontanama. Urbani mobilijar, kao što su klupe za sedenje i svetiljke, namenski je dizajniran za ovaj prostor. Svojim oblikom, bojom i materijalizacijom u potpunosti upotpunjuju futuristički izgled trga.


Gradski - trg2

 

Moderno - šetalište

 

Most-za-pešake

 

Materijalizacija i održivost


Prilikom izbora materijala projektanti su težili konceptu održivosti, tako da su staze popločane granitnim pločama različitog oblika. Spojevi granitnih ploča nisu dodatno obrađivani, ostavljeni su otvoreni kako bi funkcionisao sistem pasivnog odvodnjavanja kišnice. Na ovaj način je omogućeno da drveće na trgu uravnoteži nivo podzemnih voda i smanji eroziju temelja srednjovekovnih venecijanskih zidina.


Pešački mostovi su od armiranog betona sa zaštitnim premazima u završnoj beloj boji. Stubovi mostova svojom skulpuralnom formom daju osećaj lakoće masivnom betonu, dok istovremeno obezbeđuju stabilan konstruktivni integritet u ovom seizmičkom području.

 

Stepenice-na-trgu

Ćovek-na-trgu

Žena-i-deca

 

Zahina stvaralačka misija


Zaha Hadid (1950-2016) je rođena u Iraku, studirala je matematiku, a potom arhitekturu u Londonu. Bila je najuspešnija žena arhitekta 20. veka. Imala je posebnu viziju arhitekture i dizajna. Volela je da eksperimentiše sa paraboličnim formama, stvarajući utisak apstraktnog futurističkog dizajna. Zahvaljujući savremenoj tehnici i tehnologiji gradnje, realizovani su objekti futurističkih formi koji su u statičkom smislu predstavljali velike izazove. Za rešavanje ovakvih problema u velikoj meri pomoglo dobro poznavanje matematike.

 

Bila je uspešna bilo da se radi o dizajnu akcesoara, enterijera ili građevina. Lista najuspešnijih realizovanih projekata broji preko 30 impozantnih građevina širom sveta. Dobila je brojne nagrade i priznanja, među kojima su najprestižnija Pritzkerova nagrada za arhitekturu, po prvi put dodeljena ženi, zatim Stirlingova nagrada za arhitekturu, Kraljevska zlatna medalja koju dodeljuje Kraljevski institut britanskih arhitekata, bila je počasni član Američke akademije za umetnost i književnost.

Osnovala je sopstvenu firmu u Londonu 1980. godine pod imenom Zaha Hadid Architects (ZHA). Projektantski studio ZHA je nastavio Zahinu misiju i posle njene smrti, stvarajući arhitektonske građevine sa istom vizijom u neofuturističkom stilu sa primesama arhitektonskog dekonstruktivizma. Kroz njih Zaha posthumno nastavlja da živi.
 

Povezane teme:  

Komentari(2) Napiši komentar

  1. M

    Marijana

    Odgovori

    28.03.2022 14:36

    Zaha je bila čudo od žene, ko zna šta bi sve još uradila da nije tako prerano otišla. Čini mi se da je ona projektovala i ono što se radi u Beogradu na prostoru nekadašnje fabrike Beko. Ranije nisam naročito volela beton, ali kad vidim šta se sve danas radi, sviđa mi se sve više. Skoro sam čitala članak na tu temu da se sve više koristi i u enterijeru. Ovo mi se toliko dopada da me je inspirisalo. Nameravala sam da ovog proleća sređujem baštu i napravim neki plato od betona ili behatona. Videla sam kod neke firme behatoning BAU, nešto što mi se dopalo, pa ću da napravim nešto na ovu temu. Eto, Zahin tim i dalje radi inspirativne projekte, tako da i ona živi kroz njih.

  2. S

    Sasa

    Odgovori

    04.04.2022 13:20

    Zena je bila iznad svog vremena meni se svidja sta rade ljudi iz Studio Ambienti, rade nesta sto je novo na nasim prostorima.

Ostavi komentar