Već nekoliko godina Buongiorno, osim na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu, možete posetiti i na našoj najpopularnijoj planini, Kopaoniku. Reč je o restoranu Casa Montagna... Objekat od drveta sa vidljivom konstrukcijom u enterijeru nalazi se u prelepom planinskom okruženju. Preovlađuju tople prirodne nijanse drveta i kamena, trenutno vrlo aktuelna ivory bela i tamno braon. Osvetljenje je suptilno i dodatno doprinosi toplini čitavog ambijenta, kao i kamin. Pogled iz objekta je fascinantan, jednako atraktivan i danju i noću.

Udobni ambijenti ne podrazumevaju samo mekane fotelje u koje se može utonuti, debele tepihe po kojima je toplo hodati i anatomske stolice. Udobnost se, pored osnovnih ergonomskih i čovekomernih zahteva, definiše i projektantski nemerljivim karakteristikama, ali zato psihološki veoma bitnim momentima – stvaranjem osećaja spokoja, uživanja i zaštićenosti.

U novijoj beogradskoj stambenoj produkciji pažnju privlači projekat koji niče u srcu starog dela grada – moderna šestospratnica Wave ((investitor Interdil Plus, autor projekta arhitekta Miško Živković). Osmišljena kao verodostojan omaž modernom dobu, ova zgrada sublimira sve tekovine današnjice, ali istovremeno poštuje vrednosti zatečenog, istorijskog ambijenta. Od ostatka aktuelne stambene izgradnje u Srbiji izdvaja je insistiranje na luksuzu opšteg izraza, kvalitetu obrade i materijala, kao i autorskim rešenjima enterijera i enterijerske opreme.

Ko bi drugi do Karim Rashid imao drugačiju viziju, potpuno oprečnu ustaljenoj, čak i kada je reč o funkcionalno sveprisutnom elementu enterijera – vratima. Vizuelna pregrada između prostorija različite namene tretira se na različite načine, ali Rashidov tretman je potpuno inovativan i osvežavajući. Kolekciju Sensunels objasnio je sintagmom Živopisna energična strast. I ovog puta Rashid želi da promeni pravila i opšte prihvaćeni životni stil. Njegova vrata su izraz inspiracije, kreativnosti, iznenađenja, šarma, uzbuđenja, energije...

Savremena kuhinja odraz je savremenog života, baš kao što je to i svaki drugi deo životnog prostora. Možda zato što je sve manje vremena za isprobavanje starih porodičnih recepata i eksperimentisanje sa hranom, kuhinja je dobila sterilniji izgled. U kombinaciji sa drvetom često se koriste metal i kerok, a površine, umesto starih sa izrezbarenim šarama, uglačane su i sjajne. Umesto tegli marmelade i bakarnog mlina za biber na policama stoje čajnici od inoksa i staklene vaze.

Tapete su počele da se koriste još u vreme renesanse. Plemstvo je stavljalo skupocene tapiserije na svoje zidove iz praktičnih i dekorativnih razloga. Manje imućno stanovništvo koristilo je tapete kako bi oplemenilo svoj životni prostor. Tapete su bile jeftina imitacija tapiserija. Vremenom se njihov izgled menjao, izlazile su i ulazile u modu, dok su danas postale više od materijala kojim prekrivamo naše zidove. Postale su umetnička dela.

Da li je savremeni užurbani život ili sve veće distanciranje od prirode dovelo do ogromne popularnosti wellness centara, koji predstavljaju tako potrebnu stanku u vremenu i dodir s iskonskim – prirodnim, tek oni su postali deo svakodnevice, što u gradovima, što u specijalizovanim odmaralištima, kao fatamorganična oaza opuštanja i prepuštanja čulima, daleko od stvarnosti. Ovde predstavljamo jednu takvu oazu, wellness centar koji potencira hedonističku filozofiju ne samo svojom namenom, već i načinom na koji je osmišljen i artikulisan u prostoru.

Kada je reč o kvalitetnom dizajnu i enterijerima koji su sami za sebe delo umetnosti, onda je jasno da se radi o mnogo dubljim nivoima doživljaja prostora i o višeznačnosti ambijenta koji se predstavlja. U prvom redu, reč je o jedinstvu celine, kao i o specifičnim odnosima elemenata u okviru organizacije prostora. Načiniti dobar životni ambijent znači voditi se osnovnim čovekovim potrebama na fizičko - duhovnom planu, uz poseban akcenat na estetici, koja je uvek definisana kulturološko - tehnološkim principima sredine i vremena u kome nastaje.