Izložba 3D Body Architecture² Ane Mikić D'Apuzzo biće održana u Galeriji tokijskog tehnološkog istituta - AIST Tokyo Waterfront u Japanu. Izložba je nastavak istraživanja započetog na temu simbioze digitalne umetnosti, arhitekture i ljudskog tela u savremenom svetu i po prvi put će biti predstavljena u Japanu, kao jedinstveni način spajanja novih tehnologija i klasične umetnosti. Izložbom je obuhvaćen celokupni istraživački proces, od početnih skica do video instalacije.

Ovogodišnja, deveta po redu Noć muzeja zakazana je za 19. maj. U jednoj noći tri hiljade muzeja širom Evrope otvara vrata i pored stalnih postavki predstavlja premijerne izložbe i programe. Pod okriljem evropske, domaća Noć muzeja obuhvatiće 65 gradova Srbije, 64 beogradske lokacije i preko 150 institucija kulture. Pod sloganom Odličan provod u muzejima popularna manifestacija će još jednom pokušati da muzeje približi široj publici...

Belgrade Design Week 2012 objavio je konkurs BDW 100% Future Serbia. Konkurs je otvoren za sve zainteresovane koji se bave nekom od kreativnih industrija: arhitekturom, objekt-dizajnom, grafičkim dizajnom, advertajzingom, modom, filmom, primenjenom umetnošću... Generalna tema BDW-a 2012 je Sloboda na kvadrat! Konkurs je otvoren od 1. aprila do 1. maja za slanje prijava i idejnih rešenja.

U Beogradu će od 19. aprila do 4. maja biti održana BINA 2012. Dešavanja će se odvijati u prostorijama Kulturnog centra Beograda, Galeriji Progres, Galeriji O3on i drugim prostori grada Beograda. Programski preuređena i usklađena BINA 2012 odgovara na planetarni događaj Olimpijadu kulture u Londonu i za naše građane, stručnu i profesionalnu javnost, otvara temu razmena energija između Londona i Beograda, na nekoliko nivoa, kroz izložbe, radionice, predavanja, šetnje i dijaloge.

U novijoj beogradskoj stambenoj produkciji pažnju privlači projekat koji niče u srcu starog dela grada – moderna šestospratnica Wave ((investitor Interdil Plus, autor projekta arhitekta Miško Živković). Osmišljena kao verodostojan omaž modernom dobu, ova zgrada sublimira sve tekovine današnjice, ali istovremeno poštuje vrednosti zatečenog, istorijskog ambijenta. Od ostatka aktuelne stambene izgradnje u Srbiji izdvaja je insistiranje na luksuzu opšteg izraza, kvalitetu obrade i materijala, kao i autorskim rešenjima enterijera i enterijerske opreme.

Ko bi drugi do Karim Rashid imao drugačiju viziju, potpuno oprečnu ustaljenoj, čak i kada je reč o funkcionalno sveprisutnom elementu enterijera – vratima. Vizuelna pregrada između prostorija različite namene tretira se na različite načine, ali Rashidov tretman je potpuno inovativan i osvežavajući. Kolekciju Sensunels objasnio je sintagmom Živopisna energična strast. I ovog puta Rashid želi da promeni pravila i opšte prihvaćeni životni stil. Njegova vrata su izraz inspiracije, kreativnosti, iznenađenja, šarma, uzbuđenja, energije...

Savremena kuhinja odraz je savremenog života, baš kao što je to i svaki drugi deo životnog prostora. Možda zato što je sve manje vremena za isprobavanje starih porodičnih recepata i eksperimentisanje sa hranom, kuhinja je dobila sterilniji izgled. U kombinaciji sa drvetom često se koriste metal i kerok, a površine, umesto starih sa izrezbarenim šarama, uglačane su i sjajne. Umesto tegli marmelade i bakarnog mlina za biber na policama stoje čajnici od inoksa i staklene vaze.

Tapete su počele da se koriste još u vreme renesanse. Plemstvo je stavljalo skupocene tapiserije na svoje zidove iz praktičnih i dekorativnih razloga. Manje imućno stanovništvo koristilo je tapete kako bi oplemenilo svoj životni prostor. Tapete su bile jeftina imitacija tapiserija. Vremenom se njihov izgled menjao, izlazile su i ulazile u modu, dok su danas postale više od materijala kojim prekrivamo naše zidove. Postale su umetnička dela.

Kada je reč o kvalitetnom dizajnu i enterijerima koji su sami za sebe delo umetnosti, onda je jasno da se radi o mnogo dubljim nivoima doživljaja prostora i o višeznačnosti ambijenta koji se predstavlja. U prvom redu, reč je o jedinstvu celine, kao i o specifičnim odnosima elemenata u okviru organizacije prostora. Načiniti dobar životni ambijent znači voditi se osnovnim čovekovim potrebama na fizičko - duhovnom planu, uz poseban akcenat na estetici, koja je uvek definisana kulturološko - tehnološkim principima sredine i vremena u kome nastaje.