Savremena kuhinja odraz je savremenog života, baš kao što je to i svaki drugi deo životnog prostora. Možda zato što je sve manje vremena za isprobavanje starih porodičnih recepata i eksperimentisanje sa hranom, kuhinja je dobila sterilniji izgled. U kombinaciji sa drvetom često se koriste metal i kerok, a površine, umesto starih sa izrezbarenim šarama, uglačane su i sjajne. Umesto tegli marmelade i bakarnog mlina za biber na policama stoje čajnici od inoksa i staklene vaze.

Mora se priznati da, iako deluje kao da naše bake ne bi kročile u njega, svedeni enterijer kuhinje može imati dušu. Ono što je važno da bi se u boravku u kuhinji uživalo i da bi hrana nastala u njoj imala svoju priču, a ne predstavljala samo spravljen obrok zarad zadovoljavanja osnovne ljudske potrebe za jelom, jeste da se kuhinjski ambijent oplemeni i da pored svih neophodnih funkcionalnih elemenata dobije detalje koji će ga učiniti posebnim mestom u stambenom prostoru. Iako je kuhinjsko ognjište kao okosnica življenja u tradicionalnoj srpskoj kući nestalo zajedno sa doksatima i tremovima, iako su džezve zamenili kafe-aparati, kuhinja i dalje može zadržati svoju ulogu u stvaranju kućne intime.

Utisak topline u kuhinji može se pre svega postići detaljima, pojedinostima koje će učiniti da standardna kuhinja sa svim funkcionalno neophodnim elementima – radnom površinom, grejnom pločom, rernom, frižiderom i ostalim, postane po nečemu specifičan i originalan ambijent. Pri tom je raznolikost detalja koji su na raspolaganju vrlo velika, od foto-tapeta prekrivenih kliritom ili pleksiglasom ili mozaika umesto zidnih pločica, do zanimljivih visećih svetiljki, pa čak i kombinovanja kuhinjskih elemenata sa policama za knjige.  Detalji mogu da budu u skladu sa aktuelnim trendovima ili svojevrsna reminiscencija na tradiciju i mogu se prilagođavati celini ili je kontrastno oplemenjivati.

Ovako pomenuti bakarni mlin za biber može biti umetnički eksponat u minimalističkoj kuhinji svedenih oblika i boja, a metalni aspirator industrijalizovanog dizajna može predstavljati sponu između visećih kuhinjskih elemenata obrađenih različitim materijalima.

Dvadeset prvi vek je specifičan po postmodernističkim tendencijama u dizajnu. Sve zamislivo je tehnički izvodljivo i može imati snažne estetske vrednosti. U odnosu na frankfurtsku kuhinju austrijske arhitektice Margarete Schütte-Lihotsky, koja je 1926. godine predstavljala prekretnicu u funkcionalnom shvatanju kuhinjskog prostora (ali je i šire promenila odnos prema ženi, koja više nije bila samo domaćica i kojoj je rad u kuhinji trebalo pre svega olakšati), savremeni kuhinjski dizajn teži ne samo da učini funkcionalne elemente lakšim  (što svakako čini zahvaljujući mnogobrojnim kuhinjskim dodacima i aparatima), već i da poveća zadovoljstvo korišćenja, pri čemu su korisnici novog doba ne samo žene, nego i muškarci.

Početak dizajniranja kuhinje zavisi od raspoloživog prostora i položaja tog prostora u odnosu na ostale prostorije u stanu. Ako je kuhinja izdvojena prostorija, onda se unutrašnji raspored prilagođava formiranju samofunkcionišuće celine i najčešće biva klasične forme, u kojoj se razlikuju tri podvrste – longitudinalna, Г ili П.

Ako je pak deo dnevnog boravka, veoma je bitno uspostaviti odnos prema ostatku prostorne celine i zato se najčešće formira u vidu ostrvske kuhinje ili pak u kombinaciji klasične forme sa pultom.

Pult se tada javlja kao komunikacioni, a istovremeno i vizuelno pregradni element, i bez obzira na učestalost primene u savremenoj projektantskoj praksi, veoma je dobar izbor i poseduje veliki broj mogućnosti za dizajnersku stilizaciju. Pult može biti sastavni deo radnih površina u kuhinji, a sa odgovarajućim barskim stolicama može se koristiti kao zamena za trpezarijski sto kada obroci ne zahtevaju specijalnu atmosferu. On može biti pravougaoni, polukružni, amorfni, a pri svemu tome fiksiran ili pomerljiv, sa ispunom do poda ili sa nogarima. Može biti izdvojeni element enterijera, a može se i spojiti u celinu sa spuštenim plafonom obrađenim u gipsu, sa kojim može stvoriti portal za ulazak u kuhinju. Pult se može akcentovati ugrađivanjem svetiljki ili direktnim osvetljajem sa plafona. Sve zavisi od raspoloživog prostora, upotrebljenih materijala i mašte.

U nekim slučajevima, uslovljenih savremenim načinima življenja, kuhinjski pult se može kombinovati sa radnim stolom. Ono što bi u prošlosti bio potpuno neprihvatljivo sa projektantskog stanovišta, a takođe nespojivo sa konceptom svakodnevnog življenja, danas je deo projektantske prakse i potpuno prihvatljivo umu savremenog čoveka.

Tako možemo zamisliti savremenog čoveka u kuhinji sa neočekivano pokrenutim kubusima, konveksne ili konkavne forme, umesto standardne prizmatične, ili u kuhinji koja je izrađena od iznenađujućeg materijala – stakla.

Elementi poput ploče koja se izvlači iz radnih delova i služi kao dodatna radna površina ili mali sto za obedovanje, zatim ploče koja zatvara sudoperu, što iz funkcionalnih, što iz estetskih razloga, polica koje su specijalno dizajnirane za flaše pa čine efektnu mini-vinoteku, visilica za kuhinjski pribor, metalnih rotacionih korpi koje omogućavaju da se iskoriste uglovi kuhinjskih komoda za odlaganje posuđa – omogućavaju male, fine pogodnosti koje doprinose udobnosti korišćenja kuhinje i kulturi stanovanja uopšte.

Drugi dizajnerski detalji, iako ponekad u kontekstu kuhinje bez upotrebne vrednosti, daju dimenziju pripadajućeg i autentičnog, vezujući se za osobine ličnosti korisnika. U tom smislu se, potpuno neočekivano, u kuhinjama pojavljuju umetnička dela na zidovima, skulpture, svećnjaci na policama, kolekcije saksijskog zelenila, printovi sa pop-artističkim temama.

I zato prilikom uređivanja svoje kuhinje, razmislite o tome šta vi želite u njoj, nevezano za standarde opremanja. Jer možda će vas različite ručke na svakim vratancima ili kolažno rešenje radne ploče, kao rezultat vaše kreativnosti, inspirisati da kreirate i dobru hranu.

tekst: Gordana Petković, dia

foto: AMBIJENTI arhiva

izvor: AMBIJENTI 40