Udobni ambijenti ne podrazumevaju samo mekane fotelje u koje se može utonuti, debele tepihe po kojima je toplo hodati i anatomske stolice. Udobnost se, pored osnovnih ergonomskih i čovekomernih zahteva, definiše i projektantski nemerljivim karakteristikama, ali zato psihološki veoma bitnim momentima – stvaranjem osećaja spokoja, uživanja i zaštićenosti. Tek kada se ostvari balans između ta dva pristupa projektovanju enterijera stambenog prostora, stvara se celokupni osećaj da stan/kuća odiše lepotom i toplinom doma. Vrlo je bitno naglasiti da se udobnost ne vezuje isključivo za rustične ambijente, pošto je to mišljenje koje je prilično rasprostranjeno, verovatno zbog činjenice da moderni dizajn teži svedenosti i jednostavnosti. Ipak i savremeno dizajnirani ambijent ima sredstva da ostvari kvalitete udobnog.
Vizuelna udobnost zapravo se odnosti na individualnu percepciju korisnika prostora. Postoji više načina da se postigne efekat ušuškanog i pripadajućeg prostora. Uglavnom se koriste principi kompozicije elementa enterijera, kombinovanja boja i tekstura. Neke od varijanti su:
- Preovlađujući ujednačeni svetli ili tamni tonovi sa akcentima u jarkim bojama
- Skladna promišljena raznobojnost i raznorodnost elemenata enterijera
- Inkorporiranje prirode kroz printove (na tapetama, keramičkim pločicama i pločastim elementima nameštaja) i dezene (na tekstilnim elementima nameštaja i dekorativnim ukrasima)
- Prisustvo prirodnih materijala – drveta, kamena, opeke
